Ne znam zašto sam očekivala da je ovaj put možda drugačije, da se nešto promenilo.Neverovatno koliko sopstvena čežnja može da nas dovede u zabludu, da napravi savršenu samoobmanu.
Ovaj put sam ipak bila bar delimično spremna.Mada…kada nekoga voliš nikada nisi spreman u potpunosti da prihvatiš da taj neko ne voli tebe.
Ne može se naterati neko na ljubav.Ili je ima ili je nema.
Ovaj put povlačim se uz jedno možda i jedno laku noć.
Možda je moglo.To niko ne zna, ni ti , ni ja.
Možda nikada nećemo ni saznati.
Ovaj put ne boli.
Ovaj put, iako znam da ova priča nije završena, ja ću se potruditi da ne postane beskrajna priča.
Zarad tvog i  zarad  svog dobra.
Jedino što mi je  trebalo je prijatelj.
Nisi mogao ili  nisi želeo, svejedno, nisi mi bio prijatelj.
Tvoja volja i tvoja sloboda izbora.
Ovaj put sam znala šta biram.
I zato biram samoću.
Ne usamljenost,  već fizičku samoću.
Još ovaj put laku noć i mirne snove ti želim

Powered by ScribeFire.