daninsvet
daninsvet.blog381.com
oktobar 13, 2007 at 7:46 pm
· Filed under Nekategorizovano
Bez Moći Ljubavi,
Sve
je van domašaja.
Uz Moć Ljubavi
Sve je nadohvat ruke.
U svakom od nas postoji
predivan cvetni vrt - vrt duše.
Tu možemo uživati
u mirisu svakog cveta i otkriti istinsku lepotu i bezgraničnu slobodu svog
unutrašnjeg “ja”.
Sa svakom lekcijom
koju naučimo od života, vrt naše duše raste i blista.
Na kraju, mir,
svetlost i miris–sreća naših pojedinačnih vrtova proširiće se na sve četiri
strane sveta.
Ali čovek je zapustio
svoj vrt.
Cvetovi Ljubavi,
Samilosti, Praštanja polako venu u tami.
Čovek više nema
vremena za svoj vrt.
Ali čovek ne bi bio
čovek kada mu ne bi zasmetao tuđi uređen vrt.
I zato on gazi,
uništava i širi tamu u tuđem vrtu.
Tamo gde je pozvan
kao prijatelj.
Sa osmehom.
Da oseti opojni miris
cvetova duše.
Da uživa u blagodatnom
svetlu ljubavi.
Šta učiniti?
Treba li zatvoriti
kapije svog vrta?
Powered by ScribeFire.
Permalink
zmajcek wrote @ oktobar 13th, 2007 at 9:00 pm
neku su kapije od zuba vremena zardjale pa ih je nemoguce zatvoriti skroz.
Afrodita wrote @ oktobar 14th, 2007 at 1:51 pm
Bacila si me u razmisljanje……
Mi nemozemo promjeniti druge ljude,samo sebe.To naravno nije
nimalo jednostavno,jer cim nademo rjesenje za jedan kalibar,pojave
se novi i onda smo ponovo prinudeni da se pozabavimo
novonastalom situacijom.
I da,vrt zahtijeva odrzavanje,bas kao i sve drugo.Ulaze nam
ponekad nepozvana lica,usuljaju se,pogaze cvjece,poneki
iscupaju za svoj licni vrt,nepitajuci se da li taj cvijetak pristaje
izgledu njihovog vrta i da li su oni dovoljno dorasli takvoj ljepoti,
ali oni je hoce pod svaku cjenu.
Tu mi nemozemo nista uciniti…..nikada se dovoljno nemozemo
zabarikadirati pred naletima,zlobe,halapljivosti i zavisti.
Previse bi nam energije uzaludno nestalo kada bi stalno visili na
ceki u nadi da cemo im stati u trag.Oni su vjesti u svojoj ulozi,
to je mozda njihova misija,ma koliko to nama izgledalo
neljudski i nisko.
Pokusavala sam na razne nacine da se borim,diskutovala sam,
verbano napadala,braneci se,sutila,izolovala se……..ali nista nije
pomoglo…Zemlja se i dalje vrti u krug ….oni i dalje po svom.
Pokusavam da ih prihvatim kao neminovnost………..bas kao neko
ruzno zdanje,pored koga moram proci na putu na posao.
Konstatujem ga…ali mu ne pridajem dodatnu paznju…….
Ako pocnem da se bakcem nepravednostima ne gine mi
nerviranje i iritacija,a znam, da to nizasta
konstruktivno nemogu iskoristiti,osim za iritaciju zeludca.
Ipak,zalijevaj i cuvaj svoj vrt…uvijek ce biti onih koji ce voljeti
mirise i rastinje,pazljivom rukom njegovane.
Imaj dobar vikend! 
HTML-Tags:
<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <code> <em> <i> <strike> <strong>
