daninsvet
daninsvet.blog381.com
jul 10, 2007 at 5:41 pm · Filed under Nekategorizovano
Sakupilo se mnogo toga u poslednje vreme.Danas sam reinstalirala racunar, ustvari windous, ne znam kako bih reinstalirala racunar sem da mu povadim sve delove.
Bilo bi lepo kada bih mogla reinstalirati i svoj zivot.Ali to je nemoguce.
Zato sam u poslednjih nekoliko dugih i predugih meseci reinstalirala sebe.
Opet sam i nehotice upala u pravu malu zbrku ovaj put na netu.
Ne umisljam , nisam sklona imaginacijama, ali ja jednostavno nosim neku kob u sebi.Nekako uvek potegnem okidac i lavina krene.Pitam se zasto bas ja moram da se sagnem da uzmem kamen, da ga bacim i da izazovem lavinu.
Verujem da svi imamo svoj put i svoj cilj.Moj je izgleda da budem- narodu na usluzi-.Nemam pojma gde su mi znaci navoda jer jos nisam sredila opciju jezika.A i sta ce mi znaci navoda, kao da nema mnogo toga sto mi je potrebnije od znakova navoda.
Ovde sam ne neki nacin zasticena i mirna.ne deluje mi kao prometno mesto, niko od mene nece ocekivati sta i kako da pisem.
Dosadili su mi svi oni foliranti kojima je sve potaman u zivotu.Jeste sipak.Zivi ti u Srbiji sa prosecnom platom i prosecnim problemima i neka ti sve bude potaman.
Ne kazem ja da sam nezadovoljna.Zdrava sam,. zdravo mi ej dete, imam svoj stan i imam 1001 problem.
Ali neka mi Bog podari i sacuva zdravlje i sve ce biti dobro.
Danas me je uhvatilo sve odjednom.Meteopata sam, promena pritiska, temperature, PMS, klimaks, ;eznja, nostalgija,do kraja posta seticu se valjda jos nekog faktorora koji mi je kriv za blagu depresiju koja cuci iza mojih ledja.
E pa ovaj put nece moci.Dosta je bilo.
Moze da cuci do sutra, ali morace neku drugu zrtvu da nadje.
Ovaj put nemam vremena za depresiju, ni melanholiju, ni sve one odbrambene sisteme koje stvaraju moji strahovi.
Nisam se uzalud borila sa njima tolike mesece.Prc.
Necu da mi glupa ozonska rupa i fizioloski procesi u organizmu koji su sasvim prirodni pokvare dan i vece.
Sutra svice novi dan, znam ko je to rekao, ali to je susta istina, i sutra ce sve izgledati drugacije.
I sta sam sad rekla.Nista.Toliko upotrebljenih slova za jedno veliko nista.
Powered by ScribeFire.
jul 5, 2007 at 8:03 pm · Filed under Nekategorizovano
Ima mnogo ljubavnih razočaranja jer se
od ljubavi očekuje više nego što može dati. Zato tako često početni
zanos smenjuje osećanje da to ipak nije ono pravo, ono što se
žarko želelo. Zato neki rezignirano zaključuju da ljubavi i nema, dok
drugi idu iz odnosa u odnos, uzaludno tragajući za istinskom ljubavlju.
U početnom ljubavnom zanosu se budi nada da će očekivanja biti
ispunjena. Razočaranje i hlađenje nastupaju kada se suočimo sa
činjenicom da od toga nema ništa.
Šta sve ljubav ne može da pruži a veoma često se očekuje?
Ljubav ne može da povrati izgubljeno samopouzdanje. Zahtevamo od
voljene osobe da veruje u nas kako bismo, posrednim putem, poverovali u
sebe same. Uzalud, naravno. Naše samopouzdanje zavisi od nas, ne od
drugih, ma koliko nam bliski bili.
Ljubav ne može da nadomesti samopoštovanje. Od voljene osobe mnogi
očekuju obožavanje. Očekuju da ih postavi iznad svih, kako bi
prevazišli mučno osećanje manje vrednosti. Stvar, međutim, stoji
obrnuto. Ko sebe ne ceni, neće poverovati ni da ga iko drugi zaista
ceni.
Ljubav nas neće osloboditi samoprezira. Naprotiv, upravo iz samoprezira
potiče osećanje nevoljenosti. Ko sebe ne voli, neće poverovati ni da ga
neko drugi voli. Ko je sebe odbacio, tuđe prihvatanje mu neće pomoći.
Ljubav nas neće osloboditi osećanja krivice.
Ljubav nas neće osloboditi strahova i inhibicija.
Tuđa ljubav neće ispuniti unutrašnju prazninu, niti će dati smisao besmislenom životu.
Ljubav nas neće osloboditi nas samih i problema koje u sebi nosimo.
Naši unutrašnji problemi ulaze u naš odnos sa drugom osobom, razarajući
ga.
Ljubav nas takođe neće osloboditi obaveze da aktivno učestvujemo u svom
životu i rešavamo sve one spoljašnje probleme koji svakodnevno
iskrsavaju. Voljena osoba to ne može činiti umesto nas, iako se to
neretko očekuje.
Ljubav spada u one reči kojima se pridaje toliko različitih značenja da
veoma lako bivaju zloupotrebljene. Naglasimo ono što ljubav sasvim
sigruno nije.
Ljubav nije porobljavanje, iako se u mnogim odnosima očekuje da se
drugo biće, u ime ljubavi, odrekne vlastite volje. Ljubav, naprotiv,
podrazumeva uvažavanje tuđe slobode.
Ljubav nije iskorištavanje, iako se prečesto u ime ljubavi iskorištava.
Powered by ScribeFire.
jul 4, 2007 at 10:56 am · Filed under Nekategorizovano
Muškarci, setite se zadnjeg puta kad ste poljubili ženu.
Je li to bilo da zadovoljite nju ili sebe?
Ako ste žena, jeste li ikad čuli ovu rečenicu: “Da me voliš, dopustila bi mi?”
Svako ko dalje insistira i kad vi kažete “Ne”, ne kaže “Volim te”.
On ili ona kažu,”Volim sebe; želim tebe.”
Prava je ljubav nežna i navodi ljude da se odriču sebe radi osobe koju vole.
Ranije mi je bilo teško voleti druge, a nekada čak i samu sebe.
Ključ za ostvarivanje trajne, večne ljubavi leži u duhovnoj bliskosti.
Moraju biti pokrivene sve tri dimenzije, fizička, psihička i duhovna.
Kad mislite da osoba koju volite najmanje zaslužuje ljubav je najverovatnije vreme kad je treba najviše.
Da li smo se ikada zapitali:
Sebe volim sa svim svojim manama i vrlinama.
Zašto onda druge ne mogu prihvatiti sa svim njihovim manama?
Zašto za njegovu/njenu manu nemam opravdanje, dok za svoju uvek imam dobro pokriće.
jul 2, 2007 at 6:10 pm · Filed under Nekategorizovano
Reč koju hoću da kažem lako je reći, pa ipak je to najteža reč koju sam
ikad pokušala da izgovorim.
Ona nastoji da razjasni sva moja osećanja, ali koju bih to onda jednu
jedinu reč morala reći da bih ih sve iskazala njome?
Obično pokušam da je kažem, ali je nikad odista ne izreknem, a kad se
pomučim da je pripremim, uvek mi izneveri nade i sklizne mi sa jezika.
Reč koju hoću da kažem već je ovde, i to blizu, slobodna je i laka na
mojoj usni i jeziku, ali se retko izrekne.Ona je kao ribica u mulju koja
iskače iz mojih mreža pre no što stignem da ih pritegnem.
Ja znam šta znači ta reč.I znam šta kaže.Znam joj težinu i razmere, znam
joj ime, oznaku, zaštitni znak.Znam joj oblik , znam joj kuću i dom, znam
joj ukus i miris, dodir njenog tela.
Powered by ScribeFire.
jun 30, 2007 at 11:25 am · Filed under Nekategorizovano
Napokon.Jednostavno ne mogu da verujem .Bio je ovo jedan od onih dana koje želite da prespavate.Znala sam to od ranog jutra kada sam se probudila i nevoljno otvorila oči.
Trebalo mi je mesto na netu gde ću biti ja ja, gde ću se sakriti od aveti života koje vrebaju na svakom koraku.No život je i na netu, ispostavilo se mnogo življi nego u realu.A ja sam samo želela malo mira.
Dete mi je ceo dan provelo sa svojim ocem, a mojim bivšim mužem.Želim da što više vremena provedu zajedno jer moj bivši ima Ca pluća.Dobar čovek, ali neozbiljan celog života.Ceo život je živeo logikom lako ćemo.Ništa nije lako.Za sve se u životu treba potruditi.I za ljubav, i za mržnju. Ja volim da pišem.Od kada znam za sebe pisala sam.Dnevnici imaju posebnu čar.Tako upoznajemo sebe.Tako mogu da se vratim u neke davne dane i da analiziram sebe.Mogu da istresem svoju ljutnju, svoju bol, svoju radost.Nekada je papir trpeo sve, danas net.
naravno uvek ima onih koji vole da vire u tuđi život.Nekako imam osećaj da je drugima lakše kada vide da još nekom nije dobro.
meni tada nije lakše.Mene tada boli zato što tog drugog boli.
Nema veze što vire u tuđe živote, ali ne podnosim kada se izdrkavaju u tuđim životima jer ne smeju u svom sopstvenom.
Ponekad se zaprepastim kako ljudi ne vide da su zdravlje i ljubav najvažnije stvari u ovom životu.
Zdrav čovek ima hiljadu želja, bolestan samo jednu.
Ako ljubavi nemaš ništa si.Ljubav prema životu, prema ljudima.
Po običaju opet tupim.
Imam taj običaj posebno subotom uveče.
nekada sam subotom uveče izlazila sa prijateljima, danas, sve smo otuđeniji.
Ni nemanje novca više nije opravdanje.
Jednostavno svi smo se zatvorili u neke svoje ljušture, izgradili zidove oko sebe, navukli klovnovske maske.
Umorna sam od borbe sa vetrenjačama.
Nisam ja uvredljiva osoba, teško da me išta može povrediti ili uvrediti posle svega što sam prošla u poslednje dve godine.
Malo je uvreda koje me mogu dotaći.
Jednostavno ne mogu shvatiti potrebu drugih da pljuju, vređaju, povređuju bilo koga.
Svako pitanje ima najmanje dva odgovora.
Ako se neki problem ne može rešiti, ne znači automatski da je problem nerešiv, najčešće je naš pogrešan pristup problemu.
Svejedno, nisam ovde ni da bi me drugi čitali, još manje komentarisali, dosta mi je više i blogbustera i naslovnica, jbg. to obavezuje.
A kao što reče jedan virtualni prijatelj” jednom u misiji, uvek u misiji”
Nekad ću pisati svoja razmišljanja i svoje doživljaje, nekada ću prenositi tuđa.
Uostalom sve što je pametno neko pametan je pre nas već rekao.
Mi smo to usvojili ili ne.
Ovaj put sam malo preterala sa tupljenjem.
« Previous entries
